О  нама

тај датум се данас и слави као клупски рођендан. Већ у својој првој такмичарској сезони рукометаши Славије успјевају да постану прваци Друге лиге Републике Српске, али с обзиром на то да тада није постојала дворана у том дијелу града морали су своје утакмице да играју у Вишеграду.  Одлучено је да се сачека са уласком у Прву лигу, па је Славија и наредне сезоне играла Другу лигу Републике Српске, коју су поново освојили, а тада је већ била завршена и Спортска дворана "Славија", те су створени услови за играње у Првој лиги Републике Српске. Наредне године Славија је провела у Првој лиги Републике Српске. Ослањајући се на сопствени погон, и играчки и тренерски, Соколови су стварали једну нову генерацију рукометаша која је имала амбиције за нешто велико. Након што 2006. године нису успјели да изборе пласман у Премијер лигу БиХ у рукомету кроз доигравање, дошло је до смјене генерација, те је тренер Драган Богданић почео да прави нови тим од момака сачињених из омладинског погона клуба. Послије петнаест година проведених у Првој лиги Републике Српске, дошло је вријеме и да се покуша изборити улазак у Премијер лигу Босне и Херцеговине. Екипу је са клупе водио некадашњи голман овога клуба, Борис Тешановић, док му је помоћник био Бојан Јолић, који је укључен у рад клуба од самог почетка 2000. године.